Ja kvarcovala pile, šta ima kod tebe?

       Aloha, Wailuku! Trick-or-treating? Dok željno iščekujem fotke i zvanični izveštaj sa tvog prvog Halloweena, Cartmane, ja reko' da ispečem pile.

Ok, lažem. Nije moja inicijativa, no mi bilo zapoveđeno: "Treba samo koricu da dobije!". Čuj, samo!

Maui, Hawaii

          Majka nikako da usvoji da sam savladala osnove baratanja rernom, što nikako ne znači da sam postala "jedno" sa kuhinjom. Da mi nije gosta željnog kafe da me podseti, vraga bih se setila da je tamo neka ringla usijana i da je skoro sva voda isparila. Znaš već, bila si gost ;)

          Nije za pohvalu, al' ne pijem kafu, ne boravim kraj šporeta (svojevoljno), a u kući sam zadužena za rukovanje tehničkim uređajima (oven not included) i odmršavanje kablova. Sad svi drugari potvrdno klimaju glavom, samo Pantelić plače.

          Juče sam imala zadatak da dovršim ručak. Rerna na 250, (vatrostalna) činija odmah unutra (da se zagreva postepeno) i moja malenkost pod punom koncentracijom. Ovo podrazumeva da se svakih 4-5 minuta panično zapućujem u kuhinju u strahu da ne učinim (skoro) nemoguće, kao nebrojeno puta do sada: da mi zagore kuvani krompiri (zaboravim da imam nešto na ringli i eto ti belaja), da mi se zalepi testenina, jer je sva voda isparila, da mi se pomfrit ugljeniše, zagori pasulj... You name it, I did it! Need to say more? Really?!

          Oni koji me ne znaju i čitaju ovo sa nevericom, da ne bude da sam beznadežan slučaj - naučila sam i ja ponešto. Odavno nije bilo zagorelih krompirića, mada je to otac platio poštenim stresom; čovek toliko puta ostao bez ručka, pa kad čuje da ga ja dovršavam, panično zove: "Neeeeeeeee, Lolo, nemoj ti!".

          Nije ni sve u potpunosti moja nepažnja. Jednom su mi dali pogrešne instrukcije za upotrebu onog šupljikavog tiganja, pa sam spremala ćufte i pečurke na maksimalno ugrejanom dry cookeru. Mislila sam nije neka nauka, lako ću to. Kad su moji stigli kući prvo su me dozivali, jer me od dima nisu videli. Širila sam aromu zagorelog ulja i sutradan, uprkos multiplom tuširanju. Pitate se zašto ulje uz dry cooker? Pa, u tome i jeste zajeb (pardon my French, ali to je pravi izraz)! Rekli mi da stalno mora da ima malo ulja, i ja dolivala. Zato sam i morala da pazim da sačuvam trepavice i obrve, jer se povremeno kroz one rupice otimao poneki plamen. Suvo kuvanje, my ass!

ekipa preuzeta sa heshefun.com

 Nakon brojnih kulinarskih avantura praćenih stresom, kada su bile vezane za šporet i rernu (spremam torte koje se ne peku), sad su stvari uglavnom pod kontrolom.

Osim kad pile ide u solarijum: namestim sve, obilazim milion puta, pratim svaki mehurić koji pukne i taman kad bi trebalo da je gotovo - poziv: "Ej, okreni pile!". WTF?! Ono vrca na sve strane, rerna izgleda kao da je ceo kokošinjac ratovao, grejači su mi se iks puta ocrtali na ruci i sad kao "okreni pile"!

        I to nekako odradim, ali dok je rerna bila otvorena izađe dim i čas posla zamirisa celu kuhinju i dnevnu. Ni svi prozori ni vrata od terase nisu pomogli. I Pekonja pobegao u kavez. Ja krpe u ruke i mlataram po kući ne bih li izbacila dim. Oči više ne peku, valjda sam postala imuna. Nakon nekog vremena, final touch sa malo (više) Glade spreja od lavande i kao da ništa nije bilo. Samo rerna osta' da čuči u**ana u svakom ćošku, kao nemi svedok moje borbe. Nažalost, seniori su stigli kući ubrzo potom, pa taj trag nisam uspela da uklonim i pomeranje kahm-kahm bi neizbežno.

      Za divno čudo, pile dobilo dobru farbu. Korica fina, prste da poližeš. Vatrogasci nisu intervenisali mada sam par puta bespomoćno gledala u pravcu telefona, strateški smeštenog u kuhinji. Sa mnom nikad ne znaš kad će ti zatrebati 93. Ovaj moj mučenik ne razmišlja o vereničkom prstenu (to je rešeno ;), nego o polisi osiguranja. Skupo je imati latentnog piromana u kući.


'Till next time,
go easy with a beer i pazi da ne upadneš u vulkan!
xoxo