Preventivni tekst

Sam naslov vam kaže. Nadam se da ću ovim tekstom prevenirati gluposti u preostalom delu dana, jer ponovo napuštam svoja četiri zida za nekih pola sata. Prethodnih par sati nisu bili ni po čemu posebno dramatični, izuzev jednog susreta.

Naletela sam na klasičnu prevarantkinju. Kako njima ne piše na čelu ko su i šta su, razotkrila sam je nakon njenog uvodnog: "Koliko ima sati?" i onog: "A da ti kažem, imaćeš 9 godina nesreće ako ne uradiš šta ti kažem...". E tu sam pukla. Skoro, pa doslovce.


Da nije kažnjivo, savila bih joj svoj kišobran oko vrata. Umesto toga, samo sam vezla: "Slušaj sad ti mene! Ja sam (budući) stomatolog i, samim tim, i sadista donekle. Nepoznate reči potraži u rečniku, a sad beži koliko te noge nose, jer ću da te rastavim i ponovo sastavim! Mene si našla da preveslavaš!". Naravno, popušaj se okrenuo i otišao bez glasa.

Posle se pitam na šta li sam ličila kad je pomislila da bi mogla da me "obradi". Koncentrisana na sms koji sam u datom trenutku kucala, verovatno sam joj delovala poželjno odsutno. Zeznula se, jer, kao što na Tviteru rekoh, ne zna da su studenti Stomatološkog fakulteta u Beogradu svi odreda na prvi pogled blentavi i zbunjeni, ali to je samo nužan privid usled iživljavanja koje se, nad studentima, svakodnevno sprovodi na pomenutom faksu.

U nedostatku vremena da popišem sve ludake, sa kojima sam imala zadovoljstvo da se tokom godina konfrontiram (bilo i onih što dahću za vrat dok čekam prevoz i onih što "šilje penkalo" u GSP-u), molim onog koji pročita ovo da uputi jednu molbu Onom gore da me se, makar za danas, okane.


Hvala najlepše!
Otišla sam.