Moje tajlandsko iskustvo

Još jedno hladno jutro i nužni gužvanjac u busu. Teši me činjenica da će tako biti još samo 2 nedelje, pa onda sledi "raspust" koji ću provesti sa najboljom mi drugaricom - knjigom! Samo što sam počela da lutam mislima kroz Neverland, prođe bakica sa kolicima za pijacu preko noge. Ajd' što me obogalji, al' što mi odnese rame i pola torbe? Pa neće, bako, praziluk i rotkve nigde da odu; zelena salata još manje. To beše kod Cvetka.

     Još dve stanice i na sigurnom sam. Odeljenje urologije, ma koliko nebulozno bilo s obzirom da studiram stomatologiju, nekako mi sredom obezbeđuje lep početak dana. Kad zbog obaveza nastupi period bez part(n)erskih vežbi, to mi dobro dođe kao podsećanje na ono što nekad beše. Momenat, da obrišem suzu!

Danas, međutim ni te vežbe nisu pomogle. Da li zbog "premlaćivanja" u busu ili nezgodne poze tokom spavanja, tek malo kasnije osećala sam se izlomljeno kao paragraf. Uželeh se masaže.


     Kao po komandi, prizvala sam sećanje na posetu Jai Thai centru. Pantelić me je jednom prilikom obradovao vaučerom za dvoje. Ta uživancija pod nazivom Medeni mesec (za sve prijatelje koji ovo čitaju: nisam se udala....još!) je prvo podrazumevala dvadesetominutno brčkanje u kupki sa medom i mlekom. Nije da nisam romantik, ali jesam veoma smotana. Improvizacija bilo kakve aktivnosti u đakuziju mimo pukog ležanja, sa sve penom koja leti svud naokolo, je skoro mission impossible for me. Ako su na recepciji imali kamere, recepcionerka je dobila trbušnjake od smeha! Po isteku tog banjanja, usledila je masaža, ali tek nakon što su naši pokušaji da se smestimo u papirne tange urodili plodom. Little note: videti svog muškarca u undersized paper thong izdanju je priceless iskustvo! Momenat, opet mi krenuše suze! :)))

     Leže on na jedan sto za masažu, ja na onaj do njegovog. Uđoše nove Tajlanđanke, pokriše nas peškirima ogromnim poput ćebadi. U pozadini, zvuci Tajlanda. Već me opija miris travki i eteričnih ulja koje su maserke donele sa sobom. A i ona kupka je divno mirisala. Skoro bih se i prepustila potpunom uživanju da mi one tange nisu već izašle na drugu stranu! Ne volem ih, bre!


    Poče seansa i tad saznah da su Tajlanđanke sve samo ne sitne i nejake ženice. Umiljate, prijatne - da, ali što imaju stisak....instinktivno sam pogledala u dečka da se oprostimo, jer nisam mislila da ću izdržati još jedno gnječenje moje od-stresa-zgrčene muskulature, a trebalo je izdržati narednih 80 minuta. Ubrzo zatim, pope se ta sitna ženica na mene (jašta, na leto me bilo lakše preskočiti nego zaobići...sad nakon praznika to je još gora priča); poče da gazi, pa da rasteže, vuče tamo, vuče 'vamo.

Mislim se...dok me dovede do stadijuma da se razvlačim kao žvaka, pre će ona kapitulirati nego ja. Napeta sam kao struna. Naravno, stopala su osetljiva zona. Tu ako me pipne, skočiću do plafona! Šta ću kad sam golicljiva.

     Onda je, podigavši peškir, otkrila jednu stranu tela i nastavila da masira, učinilo mi se, slabijim pritiskom. Taman. Opustila sam se, utapala u onaj mekani dušek. Kad je završila i drugu polovinu tela, prešla je na leđa. Sad je već onaj malopre pomenuti bol bio ništa u poređenju sa ovim, ali i to se nekako završi, kad me podiže. Pomislih, niko ne može ni da me vidi (a jedino muško u prostoriji je sve već videlo), pa na tu neprijatnost, zaokupljena krckanjem onoga što su bila moja leđa, zaboravih. Then, ženica podiže i ono ćebe od peškira i izusti na simpatičnom engleskom: "Turn around, please!". Uz povremena pitanja "feel good?" i "ok, miss?" na tajlandskom engleskom, to beše sve od naše komunikacije (kad je bolelo, kukala sam u onaj softani dušek...sjajno apsorbuje jauke!).

     Sad je već repertoar pokreta isti, samo na prednjoj strani tela. Opet od stopala, pa preko listova do butina. Kad osetih ruke kako zadiru u preponski deo prijatno se naježih, ali onda brže bolje pogledah ka susednom stolu. Prepadoh se da im Pantelić ne digne šator! Na sreću, kako mi je kasnije priznao, uz uložen izvesni napor, peškir je ostao na istom nivou. Nakon određenog vremena, maserka je došla do gornjeg dela tela. Pomislih kako neće sigurno i tu da me otkriva do struka, zadržaće se na predelu do grudi kad....osetih neku promaju u pomenutoj regiji. And there goes the towel! Mislim da se i na onoj prigušenoj svetlosti videlo kako sam se zacrvenela. Trudim se, trudim, kao i Pantelić onda da se obuzdam, ali mi slabo ide. Pomislih Katy Perry kissed a girl, and I got ...

     Prelaskom na ponovno lomljenje leđa, i poslednja neprijatnost se završila. Da se razumemo, bilo kakva situacija koja podrazumeva mene bez veša, a sa drugom osobom (koja nije moj dečko ili ginekolog, naravno) meni nije lagodna, ma koliko ja volela da se šalim. Takođe, da ne bude greške, ovo nije bilo bolno iskustvo (izuzev na momente, što je uostalom i normalno). Poslednje "ok, feel good, miss?", smešak za kraj i tuširanje i lebdeći osećaj je počeo. Odlepršali smo nazad do prijemnog dela salona gde smo uz čaj mogli samo da konstatujemo kez oko glave na licu onog drugog. Ispunjeni spokojem i prilično nauljeni, napustili smo centar sad već razvlačeći se kao Orbit. Jedino što sam mogla da kažem, bilo je: "A kad ćemo opet?".

     Senjak je ostao iza nas. Uspomena će još dugo biti u srcu. Danas mi je pomogla da izdržim gungulu. Nego, sad kad se setim ona recepcionerka se nešto zagonetno smeškala na kraju....who'd knew?
I, Panteliću, ovaj....kahm....kad ćemo opet? ;)




P.S. Micika, hvala! xx