Moj mali je tri-pa-no-fo-bi-čan i pije pivo bez pjene!

šta je stra'!

Pre skoro 2 meseca beše utorak, običan kao i svaki drugi. Zapravo, skoro kao svaki drugi. Tada su nam vežbe iz restaurativne već uveliko počele, a ja pacijenta (čitaj dobrovoljnog zamorčeta) ni na vidiku. Inače, za debelu školarinu koju plaćate državnom fakultetu morate da se pomučite ako želite nešto da naučite. Ne mislim na "grejanje stolice", već na obezbeđivanje pacijenata! Ako imamo u vidu da većina populacije ne voli doktore, a kamoli stomatologe, deficit je potpuno jasan, ali ako ne probam kako ću naučiti?!
Sreća moja te imam dečka ili, u mom slučaju, onog dežurnog Mecu Dobrića koji će na moj namig skinuti i zvezde s neba. Pantelić se i tada pokazao kao lav! Pristao je, onako junački, da učini svojoj voljenoj i prekine njenu profesionalnu apstinenciju...podario joj je pacijenta - sebe. And then the show started!

Sreća, sreća, raaaaaaaaados'!

smrzotina

"Divan" dan...prosto "divan"..tek je počeo, a ima fore da se još bolje završi. Sad je entuzijazam opao, ali jutros...jutros beše na vrhuncu! Da, da! Kao morning wood mog dečka (Panteliću, feel free to blush), tako je kod mene u 7AM džangrizavost dostigla svoj dnevni peak!

Da je jutros polarni meda prošao mirijevskim parkom i on bi postao zimogrožljiv! Idem, onako zamotana, samo mi oke vire, kad nailazi neko detence, fura isto "ninja style"...pomislih: "Kad može dete bez grimase, šta tebi fali, kobilo jedna?", a onda mi se mozak smrzao. Kako sam stigla do faksa, i sad nakon par sati, ostalo je nerazjašnjeno. Nakanim se da ubrzam da ne zakasnim na vežbe iz restaurativne, a ono...bus mi ode ispred nosa - proklela sam ga do auspuha!